Zubni implanti predstavljaju jedan od načina da se nadoknade izgubljeni zubi. Nauka i tehnologija su danas toliko napredovale da prateći određene protokole, ishod ugradnje implantata postaje siguran i predvidljiv. Predvidljivosti konačnog ishoda ugradnje implantata doprineli su i savremeni dizajn implantata i karakteristike njegove površine. Opstanak ugrađenog implanta zavisi od njegove integracije u kost i svako ometanje procesa srastanja implantata za kost vodi neuspehu. Stanja koja utiču na metabolizam kosti povećavaju rizik za neuspeh. Jedno od takvih stanja je diabetes, hronično metaboličko oboljenje koje vodi povećanju šećera u krvi i oštećenju malih i velikih krvnih sudova. Kod obolelih od dijabetesa češće se javlja parodontopatija, gubitak zuba, odloženo zarastanje rana i loš odgovor na infekciju.
Nakon gubitka zuba, usled nemogućnosti da se adekvatno sprovode dijetetski režim, dolazi po pogoršanja stanja. Sa druge strane, nije jasno na koji način dužina trajanja oboljenja i propisana terapija utiču na uspeh ugradnje implantata. Poznavanje stanja kod kojih se mogu potencijalno razviti komplikacije, omogućava hirurgu da donese adekvatne odluke i koriguje plan ugradnje implantata. Prilikom rada sa ovim pacijentima, treba uzeti u obzir dužinu trajanja terapije, tip dijabetesa, vrstu terapije i prosečne vrednosti šećera. U većini studija koja se bavila ugradnjom implantata kod dijabetičara, pacijenti su imali dobro propisanu terapiju koju se uzimali redovno, te su vrednosti šećera u krvi bile stabilne, odnosno nije dolazilo do velikih skokova i padova vrednosti šećera u krvi.
Analizom studija na ovu temu, zaključeno je sledeće:
•Ugradnja implantata kod dijabetičara predstavlja sigurnu i predvidljivu proceduru. Preživljavanje implantata kod ovih pacijenta se ne razlikuje značajno od zdravih pacijenata u periodu od 6 godina ali u dužem vremenskom periodu, od 20 godina, stepen preživljavanja (trajanja) implantata kod dijabetičara je niži.
•Kod pacijenata sa loše regulisanim dijabetesom implantati sporije stastaju sa kosti i kod njih se preporučuje kasnija izrada protetskog rada.
•U prvih godinu dana nije pronađena razlika u riziku od pojave zapaljenja oko implantata između zdravih pacijenata i dijabetičara ali prilikom dugoročne opservacije primećeno je da su zapaljenske reakcije oko implantata kod dijabetičara češće nego kod zdravih.
Takođe, literatura kaže da ugradnja veštačke kosti ne predstavlja rizik za neuspeh kod dijabetičara sa dobro kontrolisanim dijabetesom. Ovakvim pacijentima treba propisati adekvatnu antibiotsku terapiju i hlorheksidin za ispiranje usta i eventualno korigovati terapiju dijabetesa od strane endokrinologa radi poboljšanja ishoda ugradnje implantata.
Izvor:
Dental implants and diabetes mellitus—a systematic review; Naujokat et al. International Journal of Implant Dentistry (2016) 2:5 DOI 10.1186/s40729-016-0038-2
